Ostrašćeno kosim razloge da razmišljam o ostrašćenosti. Velikom i oštrom kosom.
Umara me to, pa tu rabotu ostavljam za kasnije.
A, voljela bih da, gradeći naše identitete, svakako dinamične, prvo polazimo od onoga š t a ž e l i m o, a ne š t a n e ž e l i m o biti. Okusila sam taj udobni položaj nekoliko puta, više puta nisam. No, eto, biće ih još, radim na tome.
Da li se mi zaista želimo međusobno upoznavati? Da li mi, zaista, želimo sami sebe upoznavati ili su ti dinamični procesi unutra prebrzi za našu ljenost i konformizam koji je počeo okoštavati, pa, gotovo po svaku cijenu, želimo održati status quo? Da li taj status quo ima više armaturne žice u svojoj građevini što su ideje od kojih se hrani sličnije (copy/paste?) idejama onih čijoj grupi želimo pripadati?
Da li, baš tu, okoštava tvrdoglavost?
Stav je ono što je etično. Obijest je ono što liči na stav, a nije etično.
ima materijala za razmisljanje 🙂
ja bi te jedan dan mogo zamisliti sa kosom,a drugi dan nebi :))) stvarno,promjenjljiva si,a sve se ponovo uklapa
laku noc sionka 🙂
Ja periodicno dolazim u takvu poziciju, bilo samo uma ili uopste ja se nadjem u takvoj situaciji kada sam prinudjen da mislim o tome. Reagovati svojim stavom ili ne? Najčesce nije pitanje ispravnosti ili nasih zelja nego prosto svijesnost da je uzaludno ulaziti u diskusiju u kojoj znamo da nece biti rezultata, ili u gorem slucaju ce doci do konflikta, koji ne zato sto nam je bitan, ostavlja los osjecaj u nama, nego zato sto shvatimo da smo sami sebe uvukli u uvrijedljiv polozaj (samo zbog neimanja energije i uzalugnog trosenja iste) . ILI Osjecamo se porazeni samim tim sto smo sebi dopustili da komentarisemo ili reagujemo na nesto sto je doslo od nekoga ko cesto ni ne zasluzuje osvrt na nj reakciju, status, situaciju stav ili misljenje.
Uz izuzetke, njcesce mozemo otvarati diskusiju sa nekim ko nam je bitan, ili koga smatramo razumnim za dijalosku raspravu na nekom zeljenom nivou. Time i cinimo i gradimo ono sto bih nazvali odnos ili poznanstvo. To je upoznavanje. Ako ga zelimo tada instiktivno i postupamo prema tome, ako ne zelimo onda i postavljamo se u taj status quo.
S druge strane mozda je u pitanju cuvanje energije za nesto sto smatramo strasno vaznim za nas pa se plasimo da ce nas nesto tudje odvede negdje u neku drugu stranu.
( Dobro je sto tvoji postovi su otvoreni i na neki nacin uopsteni, pa daje prostor nasiroko uopsteno pricati 😀 )
Utref s temom. Nisam nikad načisto koliko se trebam iskoračiti zarad etike i koliko trebam biti obijesna zarad samog svog integriteta. Društvo danas kod nas, kako ja vidim, samo silu priznaje. Etiku i sa njom i princip, dosljednost neku koju čovjek u sebi gradi, drugi, ne tako preispitivački prema sebi nastrojeni, gledaju kao ludost koja se skupo plaća. U suštini ja sam samo do jednog zaključka došla: kad izabereš etiku, ljepše spavaš al teže živiš. A ne bih ja te obijesne uljepšavala nekim fensi riječima, to su ba prznice.
Svi smo mi promjenjivi, više ili manje u kardinalnoj poziciji 😉
Šta ima u ZG, dolazi li ti dijaspora? Posreduj u pozdravima 🙂
Treba reći, kada se ima vremena i zainteresovanosti. Umjetnost je znati stati kada dijalog više nije dijalog nego, izvini na izrazu, naprđivanje. Nikad nisam znala na vrijeme prepoznati te iščašene namjere zbog kojih se u tobožnji dijalog ulazi. Zapravo i ne želim, to je ponajmanje sistem misaonih procesa koji želim imati u svojoj glavi. U svakom slučaju, jedno sam shvatila. Najbolji način je gerilsko saopštavanje. Kažeš direktno i napustiš tu stvar.
Prepoznao si, da. Prilazim temama što deduktivnije, a da se duh onoga što želim saopštiti ipak očuva. Takav mi je položaj najudobniji.
Nije niko od nas Zlatna Izmaglico ili jesu vrlo rijetki. Ipak, treba iskoračiti zarad etike, svaki put kada se može i kada te nešto iznutra na to pokrene. Međutim, u postavkama iščašenih namjera i obijesnoga okruženja, gerilski upadi su najbolji, kako i rekoh Legalu. Teže je, jer je suštinu saopštavanja teže primjereno obojiti sa manje riječi, a da ne ode u krajnost.
Uvijek je bilo toga “jači-kači”, trudim se ne dozvoliti da me ti obrasci uznemiruju. Sada su zbog dostupnih tehnologija predominantna ta istovrsna mišljenja na matrici za ili protiv, dvostrano formiranje diskursa, nema ništa u sredini ili se čini sve da se efikasno iščisti taj centar i okolina središta “bojnog polja”. A, to je tako zlokobno pogrešno i zahtijeva etički iskorak.
Dobar komentar 🙂
Sviđa mi se da misliš da je zlokobno u krajnosti i da je sredina uvijek zlatna. Slično mislimo 🙂 samo što je na toj čistini uvijek nekako sablasno pusto. Volim te čitat ❤
slicna bojna polja ko u Sarajevu,al to >>nihe nas svet<< 🙂 dijasporce cekamo,budem hocu neku pricu da procitam jebo ga ti 🙂 PS jesi kardinalna
Zlokobno je u krajnosti, ali i krajnost treba upoznati. Da bi sredina znala, ali i (osjećajno) osjetila, zašto je zlatna;-)
Nije tu sablasno pusto, nije ni pusto. Samo se treba skupiti par decenija više da se u izmaglici (koja je od magle različita po vidljivosti 😉 pojave ljudi.
Hvala ti Zlatna Izmaglice, zadovoljstvo je izmjenjivati misli sa tobom 🙂
Ok., nećemo bojna polja, pa ti evo nešto iz “našeg sveta” 🙂
Priča je gore. Kardinalna :-)))