Zapravo starost

11 0 komentara

1. To pitanje je veoma čudnovato

2. KAda dođe do ovakvog pitanja i ne možemo da nađemo odgovor koji bi nas zadovoljio tada se osjetimo da smo na dnu… Neki ne mogu pronaći dublje dno od onoga u kome su… a dno je uvijek dno… i ko bi kopao do njega?!

3. pitam se da li impliciraš kopanjem i kvalitetom materijala sljedeće:

   1. čemu kopati, jer naposlijetku češ se vratiti na istu tačku od koje si i počeo/la? dno, površina, više nije ni bitno da li se i kopa?
   2. čemu kopati, jer naposlijetku nema smisla? we're all dead in the long run, kao što bi rekao stanoviti Keynes. čemu onda raditi bilo šta?

   dao bih si za pravo da kažem kako treba potpuno odbaciti navedene dogme i traženje smisla u nečemu višem, ujedno i u oslanjanju na vrijeme kojeg imamo premalo. osoba sama sebi mora dati smisao, te shodno tome, nema potrebe za kopanjem kako bi se došlo do smisla zbog nećega “višeg” od samih nas. treba težiti tome, ali ultimativno, ništa “više” nam ne daje smisao nit će ikada dati. “više” nam je dalo šansu za smisao koju iskoristimo, ili ne iskoristimo.

4. Ne bih ni pokusala,vratilo bi me na pocetak kako god pridjem pitanju..slicna pitanja me svaki put bace na razmisljanje pa i cesto u mod nihilizma.. ??

5. znas ti kolko si stara ? hehe,dobro, trebo bi da sam skonto:)

6. Ja ne razumijem zasto bilo ko razgovara sa ljudima na nacin da svom sugovorniku prica tako da ga sugovornik ne razumije. De molim te reci sta znaci ovo sto si napisala ? Kopati rupu povrsine jednog kvadrata nije isto ako je rupa duboka 30 cm i 3 metra bez obzira sto su dimenzije na povrsini iste. Prema tome zahtijevati da neko iskopa rupu bilo kakve povrsine nista ne znaci dok ne kazes koliko je ta rupa duboka.

7. Mir Tebi!
   *
   “Šta radite?
   Kopamo!
   Šta nam polažete?
   Ništa!
   Zašto onda kopate?
   Vježbamo se!”
   *
   Svi kopamo da nešto iskopamo – pokopamo.
   “Kad kopajući iznemognemo znak nam je da smo došli do dna.”
   Tada nisu bitne dimenzije, kvaliteta materijala niti količina “iskopanoga”. Bitno je da tu možemo stati – sebe pokopati.
   Ako nećemo mi hoće oni.
   . . . ?
   Svako Ti dobro dostupno bilo!, hn. 🙂

8. Voljela bih čuti tvoj razgovor o ovome sa sobom, Brute.

   Pronalaziš li ti odgovore koji te zadovoljavaju, Legal? Zanimljivo je da nisi rad kopati.

   A, zanimljivo je i to što si ti tekst, Eryri, doživio kao potragu za “nečim višim”. Jasno, tvoja perspektiva, tako si unutra baždaren; tvoja unutrašnja stanja i dileme. Odlična pitanja da odgovoriš na njih.
   Za mene, putovanje je smisao. A putovanje je i kopanje.

   Jarčice, neprocjenjiva jarčevska intuicija. Da, vratilo bi te na početak 🙂 Izgleda da negdje možeš racionalizovati i o kakvom kvalitetu materijala bi se radilo (sa svim raznorodnostima i specifičnostima) i koliko bi to vremena uzelo. Izgleda da ti se zato ne da. Zasad 🙂

   Da, Veliki, odgovor je u naslovu 🙂

   Kontalo, izgleda da si pomiješao kvadratne i kubne metre 🙂

   Hadžija Nezire, kako ko, kako ko 🙂 Odgovor je refleksija tvoga unutrašnjeg stanja, tvoje perspektive. Pa, razmisli, zašto da ne.

   Gost sa brojevima, vozdricaaaaaaaaaa!

9. Dno je,ustvari,obmana. Znam da ga nema,ali sam sklona nalazenju uporista,u vrijeme kad mi treba akumuliranje energije da krenem dalje,dublje.U principu, covjek ce saznati da je najdublja rupa ona od dva metra,kad ga poloze u nju. A istom ce i saznati visinu i sirinu koje bez obima, stanjima je teze mjeriti dubinu,jasno je. Ali jedino takve mjere nas dovode do saznanja o tome da li smo ono sto mislimo.da jesmo i mozemo li biti ono sto zelimo.

10. Lovice, najdublja rupa smo mi; stvar je perspektive kako okrenuta i koliko se puta presvičava kopanje na gore ili na dole, ili dosljedno kopa u jednom pravcu. -Duboka, dublja, najdublja- stvar je mjera i komparacija, jer kad nas polože u, zapravo onu simboličnu, od dva metra, te mjere i kompariranja više neće odgovarati, kako si i sama ukazala. Mjere neće odgovarati, ali će sklonost ka kopanju i kvalitet istog (na skali na kojoj se, npr., može birati između tvrdoglave i slijepe dosljednosti i obrasca navike ili istraživanja sebe) značiti mnogo.

    Mejnstrim, masovna kultura “rupe od dva metra” zna zamagliti stvari na način da forma simbola prenebregava suštinu.

11. Znao sam da odgovor je odraz raspolozenja u kome sam bio kada sam napisao i da se jasno prepoznaje…
    Naravno da odgovora nikada mi nije dovoljno i uvijek bih htio nesto jos, ali to nije pitanje dna… takva zadovoljstina ne poznaje dna… a entuzijazam samo moze samo da ga zamisli…
    Nekada kada se neka pianja, uopstena, postave nema se volje govoriti, mozda jer o necemu previse znamo ili cisto kada entuzijazam umanje ne vidimo smisao o tome misliti i traziti odgovore…

    Ne da ja ne kopam tj da nisam rad nego sam se nekako se programirao da ne definišem cilj u traganju i da svakim iskopom iskopam dio necega ili nesto cijelo koje pripada necemu vecem od sebe… Sa dnom bi bio kraj traganju i kopanju…