“Ova dokumenta otkrivaju tajne akcije Vatikana i njihove podmukle poteze u stvaranju razdora između nacija kada je to odgovaralo njihovim interesima. Pomoću presudnih članaka, prikazujemo kakvu je ulogu igrala „crkva“ u usponu totalitarnih režima u Evropi.
Ova svedočenja i dokumenti utvrđuju snažnu optužbu i do sada nijedan apologeta nije pokušao da ih ospori.
1. maja 1938. „Mercure de France“ nas je podsetio šta je rečeno četiri godine ranije: Mercure de France od 15. januara 1934 – je pisao – i niko to nije opovrgao – da je papa Pije XII taj koji je ‘stvorio’ Hitlera. Došao je na vlast, ne toliko legalnim putem, nego tako što je papa uticao na Centrum (nemačka katolička partija)… Da li Vatikan misli da je napravio političku grešku otvarajući put Hitlerovoj moći? Čini se da ne…
Nije izgledalo tako kada je to napisano, što je bilo dana nakon Anšlusa – kada je Austrija ujedinjena sa Trećim Rajhom – ni kasnije kad se nacistička agresija umnožila – ni tokom celog Drugog svetskog rata. Činjenica je da je 24. jula 1969. naslednik Pija XII, Jovan XXIII darovao svom ličnom prijatelju Francu fon Papenu počasnu titulu tajnog blagajnika. Ovaj čovek je bio špijun u SAD tokom Prvog svetskog rata i jedan je od odgovornih za Hitlerovu diktaturu i Anšlus. Neko mora da pati od posebne vrste slepila ako ne vidi ovako jednostavne činjenice.
Gospodin Jozef Rovan, katolički pisac, komentariše diplomatski sporazum između Vatikana i nacističkog Rajha 8. jula 1933:
Konkordat je doneo nacionalsocijalističkoj vladi, o kojoj je skoro svuda vladalo mišljenje da je stvorena od strane uzurpatora, ako ne i razbojnika, pečat sporazuma sa najstarijom međunarodnom silom (Vatikanom). Na jedan način, to je bio ekvivalent diplome međunarodne časti.
Stoga je papa, nezadovoljan zbog pružanja samo svoje ‘lične’ podrške Hitleru, na ovaj način garantovao moralnu podršku Vatikana nacističkom Rajhu! Istovremeno teror je počeo da vlada sa druge strane Rajne i bio je prećutno prihvaćen i dozvoljen, takozvani crnokošuljaši su već stavili 40.000 osoba u koncentracione logore. Pogromi su se umnožavali uz pokliče ovog nacističkog marša: Kada jevrejska krv teče sa noža, opet se osećamo bolje.
Sledećih godina, Pije XII je video i gore stvari, a da se nije uzbudio. Ne iznenađuje da su se katoličke vođe Nemačke međusobno nadmetale u svojem ulagivanju nacističkom režimu, ohrabreni od svog rimskog ‘Gospodara’. Neko je morao pročitati nepovezano buncanje i verbalne akrobacije oportunističkih teologa kao što je Mihael Šmaus. Kasnije je proglašen ‘crkvenim princom’ od strane Pija XII i opisan kao ‘veliki teolog Minhena’ u publikaciji La Croix 2. septembra 1954. – i ponovo u knjizi naslovljenoj Katholisch-Konservatives Erbgut, o kojoj je neko napisao:
Ova antologija sabira tekstove glavnih katoličkih teoretičara Nemačke, od Goresa do Vogelsanga; ona čini da verujemo da je nacionalsocijalizam rođen prosto i jednostavno iz katoličkih ideja.
Biskupi, koji su polagali zakletvu na odanost Hitleru po Konkordatu, uvek su se trudili da nadmaše jedan drugog u svojoj ‘odanosti’:
Pod nacističkim režimom konstantno nailazimo na vatrenu podršku biskupa u svim prepiskama i izjavama crkvenih velikodostojnika.
Uprkos očiglednoj razlici između katoličkog univerzalizma i hitlerovskog rasizma, ove dve doktrine su bile ‘harmonično pomirene’, prema Francu fon Papenu; razlog za ovaj skandalozni sporazum je bio: Nacizam je hrišćanska reakcija protiv duha 1789.
Vratimo se Mihaelu Šmausu, profesoru Teološkog fakulteta u Minhenu, koji je napisao:
Imperija i crkva predstavljaju niz spisa koji treba da pomognu izgradnju Trećeg Rajha jer ujedinjuje nacionalsocijalističku državu sa katoličkim hrišćanstvom…
Potpuno nemački i potpuno katolički, ovi spisi istražuju i podstiču veze i zajedničke sastanke između katoličke crkve i nacionalsocijalizma; otvaraju put plodonosnoj saradnji, kako je naglašeno u Konkordatu… Nacionalsocijalistički pokret je najenergičniji i najveći protest protiv duha XIX i XX veka…
Ideja o narodu jedne krvi je središnja tačka njegovih učenja i svi katolici koji se pokoravaju instrukcijama nemačkih biskupa će morati da priznaju da je tako… Zakoni nacionasocijalizma i zakoni katoličke crkve imaju isti cilj…“
Hiden Secrets of Jesuits (L'histoire secrète des jésuites), Edmond Paris
https://youtu.be/SSqYDgT-ykg
Iskreno, ovo mi je sumnjivo. Ne zato što mi je teško pojmit da je KC zločinačka, štaviše, ona je zločinačku narav dokazala bezbroj puta, nego jer ne vidin šta crkva dobiva sa potporom nacionalsocijalizmu. Mada, znam da je crkva bila usko povezana sa fašistima u Španjolskoj, ali tamo je bila združena sa fašistima i neizostavan dio državnog aparata, dok u nacističkoj Njemačkoj, barem prema onome što ja znam, nije igrala ulogu u državnoj aparaturi.
Brute, omiljena mjuza za svaku priliku i svaku temu???
Vrtlože, nisam nešto specijalno informisana o ovoj problematici (tek sam sa time počela), ali znam da je autor rođen u rimokatoličkoj pariškoj porodici i da je do detalja istražio odnos Vatikana prema ustaškom pokretu (logistička podrška, finansiranje, veze i uticaji). Znam i to da su specijalno ta istraživanja veoma dobro dokumentovana i da su imala jak impakt na zajednicu istoričara i šire.
Stoga, ne znam zašto i ovu temu (odnos Vatikan – Treći rajh) ne bi dobro zadokumentovao? Ne bih bila skeptična na prvu, a ne bih ni uzimala “zdravo za gotovo”. Počnem izvoditi vlastite zaključke i interpretacije tek kada nešto relativno dobro istražim. Nakon ove knjige, čeprkaću po literaturi koja je za istu korištena, odnosno pogledaću sve što uspijem naći online. Uvijek tako radim; to mi kaže ima li u knjizi mesa ili ne.
Svaka ti čast što imaš volje to tako detaljno istraživat. Mene ne bi čudilo da je ovo što si napisala stvarno istina. Al nije mi zanimljiva tema toliko da sam istraživan… Zadovoljiću se s ovim tvojim postom.
Pa, nije da se nešto čovjek treba tjerati. Uhvati interesovanje za neku temu i polako se čita i traži. Ponekad u fokus upadne nešto drugo što zaokupi, tu se zadovolji znatiženja, pa se ponovo vrati onome što je obimnije i opsežnije.