Šbb Kbb

Da sam odlučila da šokiram roditelje da bismo ponovo ostali razdvojeni, mogla sam nakon 1998. ostati u Rusiji. Sada bih morala trpiti Putina, a koreografije bi mi cenzurisali širom svijeta.

Mogla sam ostati da igram u ansamblu SNP-a, ne nastavim fax i penzionišem se sa nešto više od 40, pa ne otkrijem ijednu drugu profesiju.

Mogla sam, još tokom faxa, razvijati biznis sa baletskom školom, ali bi to značilo da bih morala razviti još jednog dobrog igrača i koreografa da predaje zajedno sa mnom, za što bih veoma teško osigurala potrebne resurse i kompetencije.

Mogla sam ostati asistent na faxu, a onda ganjati profesuru, ali teško da bih i u tom scenariju otkrila ijednu drugu profesiju.

Mogla sam doživotno zaglaviti kao novinar, ali bi u mome slučaju to doživotno vjerovatno bilo biološki skraćenog životnog vijeka.

Mogla sam poslušati Vericu Rakočević.

Mogla sam ne poslušati Fenriza, pa sa (nekim) bendom furati svirke svake, svake druge ili treće noći, jer je to raspored ako hoćeš da se od muzike izdržavaš. Da li bi me našli rastrojenu?

Mogla sam ozbiljno razmatrati da se iz srednjeg katapultiram u viši menadžment, ali bih onda ostatak profesionalnog puta klimala na sulude naredbe od još višeg odozgo.

Mogla sam izabrati da ekspresno završim još jedan fax, ovaj put divljak, što bi značilo da uopšte nemam volje da upoznajem pravo. Da sam tako odlučila, ne bih sada, sa drugom strukom, normirala.

Mogla bih odlučiti da ostanem na ovome, ali znam sebe – neću.
Već se unutra polako kuha.