i kada niko drugi ne čuje
ti budi ta
stvarnost
jednog trenutka
kada platim sve svoje duhove
i u dvoranu uđem čista
bez znanja
tragova i strahova
onda
stvarno ne znam napisati pjesmu
jer riječi zveče
kao stari lonci pred divljim konjima
a ja biti ta
koja divlje konje plaši
neću
danas se ponovo slomilo
zamislite uđete u hotel i piše
cjenik ljubavi
a vi
a ja
još nemamo ni te novčanice
ne znamo ni voljeti
pobogu,
šta se drugo i radi ovdje
svugdje
s v u g d j e
nego uči to
ulazi u tajnu
nerješivu
beskonačno nerješivu
i da vam kažem
da i sasvim slučajan orkestar u mojim ušima
odakle orkestar
u ovoj pjesmi
to potvrđuje
to
jel’ da da je noćas posebna noć
neko mi je skrenuo pažnju na to
a ne želim
(ništa)
neka se jednom i poništim
neka to ode mladima Irana, Palestine
svima koji pate
a ja ću
svojim šinama
u učenje
o životu
jer ono drugo izgovoriti ne smijem
ljubavi
