Yoav Gallant, opravdavajući napade na civile u Gazi: “Borimo se protiv ljudi – životinja i ponašamo se u skladu sa tim!”

Ovo je Yoav Gallant, ministar odbrane Izraela, stranka Likud

Obratite pažnju kojoj grupaciji, na partnertskim osnovama, pripada stranka Likud u Evropskom parlamentu

Za razliku od ponosnog naciste Yoav Gallanta (konsultuj naslov ukoliko kvalifikacija nije jasna, op. aut.) ovo je današnji tekst jednog od najpoznatijih izraelskih novinara Gideona Levya u Haretzzu:

Iza svega ovoga stoji izraelska arogancija. Ideja da je nama sve dozvoljeno, da nikada nećemo morati da platimo cijenu ili budemo kažnjeni. Nastavićemo i dalje bez prekida. Hapsićemo, ubijaćemo, mučićemo, lišavaćemo prava, branićemo useljenike dok vrše pogrome, ići ćemo na Josefov grob, na Atnielov grob, na Ješuin oltar, a svi se nalaze na palestinskoj teritoriji, i naravno na Har HaBajit u istočnom Jerusalimu – više od 5 hiljada Jevreja samo tokom Sukota – pucaćemo u nevine, vadićemo oči i razbijati glave, protjerivati, otimati, pljačkati, izvlačiti iz kreveta, etnički očistiti i naravno nastaviti sa užasnom blokadom Gaze – i biće sve u redu.

Opasaćemo krug oko Zapadne obale čiji je podzemni zid koštao tri milijarde šekela i bićemo bezbjedni. Oslonićemo se na genijalce iz obavještajne jedinice 8200 i agente Šabaka koji sve znaju, i oni će nas već na vrijeme upozoriti.
Prebacićemo pola vojske sa Zapadne obale u Havaru, kako bismo zaštitili ludačko buncanje poslanika Cvija Sukota iz Religioznog cionizma i naseljenike i sve će biti u redu, i u Havari i u kibucu Erez. Ali pokazalo se da se čak i najsofisticiranija i najskuplja prepreka može relativno lako probiti buldožerom kada postoji jaka motivacija. Eto, moguće je preći arogantno zamišljenu prepreku biciklima i skuterima, uprkos milijardama koje su u to utrošene, uprkos svim poznatim stručnjacima i građevinskim preduzetnicima koji su se na njenoj izgradnji obogatili.

Mislili smo da ćemo nastaviti da maltretiramo Gazu, da joj dobacimo tu i tamo mrvice olakšice u vidu par hiljada dozvola za rad u Izraelu, što je kap u moru, uslovljenih dobrim ponašanjem, i da ćemo je i dalje držati zatvorenu. Sklopićemo mir sa Saudijskom Arabijom i sa Ujedinjenim Emiratima – i Palestinci će biti zaboravljeni, dok ne nestanu, kao što to nemali broj Izraelaca želi. Zatvorićemo još hiljade Palestinaca, neke i bez suđenja, većina su politički zatvorenici; i nećemo pristati da razgovaramo o njihovom oslobađanju ni nakon decenija boravka u zatvoru. Kazaćemo da će zatvorenici samo silom vidjeti slobodu. Mislili smo da ćemo moći i dalje bahato da odbijamo svaki pokušaj političkog rješenja samo zato što nam ne odgovara da se time bavimo i da će tako moći da bude zauvijek.

Još jednom je dokazano da to nije slučaj. Nekoliko stotina naoružanih Palestinaca je probilo granicu i ušlo u Izrael na način za koji nijedan Izraelac nije mislio da je moguć. Nekoliko stotina naoružanih Palestinaca je dokazalo da nije moguće zauvijek držati dva miliona ljudi zatvoreno, a da se za to ne plati strašna cijena. Kako je zastarjeli palestinski buldožer probio ogradu, najpametniju od svih ograda, tako je pocijepao i izraelsku aroganciju i samozadovoljstvo. Rasturio je svaku pomisao da je dovoljno napasti i slomiti Gazu ubilačkim dronovima i prodavati ih polovini svijeta u ime bezbjednosti.

Izrael je u subotu zatekao prizor kakav nikada ranije nije vidio: palestinska vojna vozila patroliraju njegovim gradovima, a biciklisti iz Gaze ulaze kroz njegove kapije. Ove slike bi morale da prekinu aroganciju. Palestinci u Gazi su odlučili da su spremni da se žrtvuju za slobodu. Da li će biti koristi od ovoga? Ne. Da li će Izrael izvući pouku? Ne.

Već u subotu su govorili o brisanju čitavih dijelova Gaze, o okupaciji Zapadne obale i o kažnjavanju Gaze „kao nikada do sada“. Ali od 1948. Izrael ni za trenutak nije prestao da kažnjava Gazu; 75 godina zlostavljanja, a opet je čeka najgore. Prijetnje da će „Gaza biti sravnjena sa zemljom“ dokazuju samo jedno: ništa nismo naučili.
Arogancija će ostati uprkos ogromnoj cijeni.

Benjamin Netanjahu snosi veliku odgovornost za ono što se dogodilo i mora za to platiti, ali ovo nije počelo sa njim niti će se sa njim završiti. Sada treba liti gorke suze za izraelskim žrtvama, ali treba plakati i nad Gazom – čiji su stanovnici većinom izbjeglice koje je stvorio Izrael i koja nikada nije doživela nijedan dan slobode.