Univerzum nam neminovno problematično uređuje stvari kada zaboravimo da svi ljudi imaju istu količinu prava i da bi to što iz svoje kože gledamo na stvar trebalo biti efemerno, ako ta perspektiva ugrožava pravo drugog čovjeka.
Prekrasno bi bilo da smo u sebi uopšte izgradili mehanizam koji ovu finu suptilnost prepoznaje.
Može se biti i ostati subjektivan i na drugačiji način.
Zahvatimo iz naše širine, odnosno nemojmo se ograničavati na preusko, jer to svakako nismo.
Štiti nas, kao i svakoga drugog, nešto mnogo veće od nas samih, pouzdajmo se u to. Sve se na svoje mjesto, s vremenom, slaže.
Ako to prenebregavamo i u to nemamo povjerenja, šta je onda suština pouzdanja i imamo li ga uopšte izvan sebe i vlastitih svojih snaga?
Subjektivnost, zato, kanalisati tako da drugima pretegne, a ne uskrati ili otme, u svakoj pojedinoj situaciji.
Dobra i velikodušna, odnosno nesebična energija je takva: Burgija gdje ništa drugo ne prolazi.
Mnogo češće je preporučljivije braniti se od sebe nego se braniti od drugog.
Jednaka prava bi podrazumijevala jednake obaveze. Pa dodje do tog da bi svi da imaju sva prava, al kad dodje do obaveza da daj neko drugi…
Da, i to može biti dodatak, slažem se. Unedogled se mogu nizati izvedenice iz jednog temeljnog za*eba – kada se konta da se više prava podrazumijeva samo zato što je u glavnoj ulozi baš onaj koji konta.
kako to romi? ja se ne bih slozila… pravo je mogucnost, obaveza je moranje.
pravo nam daje drustvo u kojem zivimo, u slobodnom drustvu onda sami na sebe preuzimamo obaveze, shodno interesu i mogucnostima
I Romy i ti post stavljate u kontekst društva, sociološki.
Može se i tako shvatati, ali će, prema mome mišljenju, nepotrebno zapetljavati ako nije stavljen u kontekst u kojem je nastao.
A taj je kontekst jednakost prava između moje subjektivnosti (perspektive) i subjektivnosti (perspektive) drugog.
Riječ je o psihološko-teološkom, a ne o sociološkom fenomenu. Zato se i obraća čovjeku u jednini, a ne ljudima u množini.
A možda nam je svima jednostavno lakše da obilazimo očigledan kontekst, jer svako u ovome ima otvorena pitanja koja traže da se na njima radi.