padaju glave svih ljudi u čekaonici,
jednostavno se odlijepivši i iz dva naspramna reda torzoa
unutrašnje kreature započeše svađu.
nije bilo jednostavno slušati koja je
kreaturnija i luđa dok ušima pomaže
Veronautika na najjačem.
mozak je moj razmažen, Nikola.
malo je trebalo da iz pločica jutros prebrisanih hemijom što i dalje ubija narastu crvene oštre stijene sa
mojom svadbom u toku.
teške planete bolje rade od šarenih
pilula zbog kojih moderne žene
epidemanijakalno ne rađaju i ljudi…
tuplje se habaju. samo od vremena.
