Muž mi je poslao članak.
“Uh, čovječe! Uhhh…
Ne mogu sada čitati, fuck! Kada dođem”, odgovorila sam.
Odmah mi je krenuo prepričavati.
Neko ga je istukao, pretukao. Prije toga je bio na nekoj pijaci sa nekim ljudima sa margine. Pijan.
“Ne mogu to gledati. Nemoj mi više pričati.”
“Slažem se, ne trebaš to čitati.”
Ćutili smo.
“S., možda mi nećemo biti živi, možda za njenog života… Jednom će pisati da je Čedomir Jovanović najviše operativno učinio, u DOS-u, među mladima, da se sruši Slobodan Milošević. Pa, ti znaš, mi smo šetali, srednjoškolci, ‘96., ‘97., svi smo znali da je to Čeda. Dvije godine nije spavao, sve što je trebalo saopštiti ispred DOS-a…”
Neka ostane zapisano.
Žao mi je. Teško je sa Čedom danas. Alkohol, droge, psiha.
Ali, Čeda je svijetla strana istorije.
Pisaće jednom.
