Javio se dan

Negdje mi visi dan

Desilo se da zaboravim čitav jedan dan

Petak je umjesto četvrtak, a možda je trebala biti srijeda

Koga briga za taj dan

Sigurno sam odmarala taj dan

Ni u kalendar nisam pogledala na taj dan

Eto, ispisala sam datum, ali ne i ime za taj četvrtkasti dan

Dan na četvrt

Četiri tačke dana koji se nije desio

U prvoj tački jer je rano počeo

Izlazak sunca ne vidim na staroj koti gdje se spremam za svoj

Mora da tako radi i dan

Sprema se da počne, da pored tutnjanja protutnji tako da ga zaboraviš

Negdje mi je i na drugoj tački nestao taj dan

Kad vidim prve ljude i nastavim da ih gledam kako jedni druge gledamo

U trećoj tački, kao sekundant četvrtine sedmice, čistim pištolj da upucam još jedan dan

Nismo mi pacifisti ni za taj veliki dramski čin, osim što pouzdano dobro očistimo pištolj

Pustiću ga da izdahne, taj dan

Prirodna smrt, pisaće na četvrtoj tački četvrtka kojem sam zaboravila dan

Za potrebe scenarija, da zamislimo evo, pitaju me da li se išta desilo na taj dan

Jeste, ali je za vaše uši taman toliko da nije

Dan je bolji da sluša

Ne prekida rečenice, ne navodi na priču, samo da sluša vaše dane o tome kako im je bilo

Negdje mi visi taj dan

Valjda nešto nije izgovorio pa se javlja

Pitam ga da li je volio biti takav dan, a dok to pitam već gledam na sat ovog ranog petka

Kad to uradih, okice mu se napuniše suzama što ne odvojih ni toliko da čujem njegovu priču da li je volio biti takav dan

“Dani ko dani, prolaze”, reče
“Dobri petak i ja imamo dogovor da jedno drugom ne zauzimamo dan”

Ko bi dirao takvo prijateljstvo, pomislih ja

I nastade ova pjesma za tihi, neprimjetni dan